Ђаци пешаци
И по киши и по мразу,
Кроз узану криву стазу.
Дал са дрштвом или сам,
По њом ходам сваки дан.
А у торби поред књига
И дечијих разбибрига,
Носим своју ужину,
Стаза уска корак лак,
Ја сам мали ђак пешак.
На леђима као значка,
виси мала торба ђачка.
Идем кући певајући,
Тек што није пао мрак,
Сваког дана певам песму,
Док пролазим стазу тесну,
Јер ја сам Вам „ђак пешак“.
Милица Петковић
Пирот
Моја школа
Моја школа
На осмом километру магистралног пута Бабушница - Лесковац, на обронцима Суве планине и планине Руја, у долини река, где се Мурговица улива у Лужницу, смештено је мало село Љуберађа.
Тик изнад ушћа, у лепо негованом зеленилу и уређеном дворишту, на чијој је клупи, поред озидане чесме, неко написао: Оаза мира, смештена је наша школа.
Моја школа „Светозар Марковић“, је једна од најстаријих школа на подручју бабушничке општине и поносно стоји више од једног века и љубоморно чува своју прошлост.
Према писаним иѕворима основана је давне 1858. године, мада се школство и школа у овом делу лужничке котлине помињу и раније. Некада је моја школа имала више стотина ђака, али због миграције становништва и одласка младих у град, број ђака се нагло смањио, тако да смо доспели на рубу опстанка.
Данас у мојој школи има свега 37 ученика, од првог до осмог разреда, распоређених у 5 одељења у централној школи у Љуберађи, као и у три издвојена одељења у Радињинцу, Бердују и Горчинцу. Наша школа опремљена је многим савременим наставним средствима, учесник је и скоро свих пројеката уоквиру министарства просвете, негује и прекограничну сарадњу, са школама у суседним државама, у њој је започета велика хуманитарна акција „Школама на ивици опстанка“, а позната је широм наше земље, па и у Европи, по организацији Међународног фестивала дечјег стваралаштва „Деца у Лужници“.
Директор наше школе је данас господин Бранислав Илић, професор физичког васпитања, човек који је напокон успоставио добре међуљудске односе како међу радницима колектива, тако и међу нама најмлађима, ученицима школе.
Наши ученици постижу све боље резултате, како у усвајању знања од својих учитеља и наставника, тако и на такмичењима у разним дисциплинама. Недавно је наша школска екипа заузела висок пласман на такмичењу стонотенисера, на Школској олимпијади.
У склопу наше школе егзистира и Ђачки интернат у коме станују наши вршњаци из најудаљенијих села.
Школа је наш други дом и зато сви ми волимо и чувамо нашу школу.
Ђачки парламент
Школама на ивици опстанка
У нашој школје је 18. фебруара 1998. године започета хуманитарна акција
„ Школама на ивици опстанка “, на иницијативу нашег учитеља Драгана Ћирића, нишког писца за децу Русмира Д. Арсића и Народних новина из Ниша.
Циљ акције да се скрене пажња јавности на отежан рад у одељењима са мањим бројем ученика, да се побољша фонд књига у таквим школама, да се ученици упознају са писцима текстова из читанки и лектира, да се укаже на неумитно одумирање села, да се заустави миграција становништва.
Касније су се акцији прикључили глумци Луткарског позоришта из Ниша, представници министарства просвете, многи људи добре воље,као и многа предузећа,фабрике и установе.
До сад је таква акција изведена у преко 50 школа на југу и југоистоку Србије.
Међународни Фестивал дечјег стваралаштва
„Деца у Лужници“
Приликом обележавања годишњице акције Школама на ивици опстанка, донета је одлука да се органиѕује и Фестивал дечјег стваралаштва из ликовне културе и литерарних радова.
Први фестивал је одржан у нашем издвојеном одељењу Бердуј 1999. године, други у издвојеном одељењу Горчинце, а сви остали у централној школи у Љуберађи. На фестивалима је до данас пристигло око 30.000 радова ученика основних школе из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Мађарске, Бугарске, Румуније, Грчке и Немачке. На централној манифестацији се деле по три главне награде како за старији, тако и за млађи узраст ученика, као и по неколико посебних-утешних награда.
Фестивал је до сада организован у сарадњи са општином Бабушница, Учитељским друштвом Ниш, Теледомом Љуберађа, листом за децу Невен, као и министарствима просвете и културе Владе Србије.
На трећем Фестивалу узели су учешће и припадници 63. Падобранске бригаде, војске Србије.
Иначе Фестивал помажу и многе друге установе, фабрике, предузећа, као и људи добре воље. Неизоставно треба поменути и учешће хуманитарне организације
„ Спасимо децу“.
На десети фестивал пристигло је око 3000 радова из разних земаља.
„Фрка је велика и нема друге, боримо се скупа против беле куге.“
Русомир Д. Арсић
Општина Бабушница
Лужница је име целог краја који покрива општина Бабушница, а сама општина има 15.734 становника, 6.053 домаћинстава, 53 насеља, 529 км2 површине.
Кроз подручје општине пролази магистрални пут Пирот - Лесковац, а у близини се налази Звоначка бања, позната по лековитој топлој води од 280C на изворишту и по томе што се налази на великој надморској висини.
Територија општине Бабушница поседује пољопривредно земљиште на око 30.000 ha, од кога су 50% оранице, 46 % ливаде и 4 % вишегодишњи засади, шумско земљиште је на 20.000 ha, као и око 3.000 крашких врела.
Општина Бабушница је позната по Звоначкој Бањи, по производњи лужничке вурде и сира, узгајању квалитетне стоке посебног квалитета, ракије и чисте пијаће воде, којом се снабдева и град Ниш.
Има идеалне услове за развој сеоског туризма, с обзиром да се на подручју општине налази велики број утврђења, попут Шанца где се Лужничани традиционално окупљају сваког другог маја, али и велики број цркава и манастира.
Где се жито мање рађа, то се зове Љуберађа
Наш гост песник
Русомир Д. Арсић
Пелена је застава првога реда
На овом свету,
није да није,
милион и више
застава се вије.
Црвена,жута,
зелена,плава....
свака понешто
важно означава.
Има једна
застава, свете,
она завиори
кад се роди дете.
Закити кућу,
на жици забели,
укућане дома,
све развесели.
Та огромна ,
застава МАЛЕНА,
детиња је бела
ТОПЛА ПЕЛЕНА!
Распевана мама,
тата, баба, деда.....
ПЕЛЕНА ЈЕ
ЗАСТАВА
ПРВОГА РЕДА.
Pisali su o akciji I festivalu
Petak, 21. 2. 2003. Glas javnosti
Akcija "Školama na ivici opstanka" obradovala 150 đaka u 25 škola na jugu Srbije
U selu Ljuberađa još postoje đaci pešaci, željni znanja i nauke
Teško je objasniti šta krije iskričav pogled deteta u trenutku kada dobija poklon. U tom pogledu prepoznaje se iščekivanje, neka nervozna radost, ali u isto vreme i tiho pribojavanje da li će na pravi način zahvaliti na darovima. Ovako se, otprilike, može opisati atmosfera među klincima OŠ "Svetozar Marković" u Ljuberađi kod Babušnice, koji su prekjuče, od nekoliko udruženja iz Niša, dobili poklone u okviru akcije "Školama na ivici opstanka".
Darove je obezbedila nevladina organizacija "Save the children", a obilaskom škole u Ljuborađi obeležena je i petogodišnjica postojanja poseta dobronamernih Nišlija, onim školama sa svega nekoliko đaka . Inicijatori su Rusomir Arsić, pesnik, Jovan Vasić, novinar, Miodrag Stanković Uča, odbornik u Skupštini grada Niša i Jovan Živković, profesor srpskog jezika.
Oni za naš list ističu frapantan podatak da su za pet godina obišli 25 škola na jugu Srbije u kojima su skromno pomogli "jedva" 150 učenika. "Zbog toga bi neko trebalo da stavi prst na čelo", slažu se oni.
Klinci iz Ljuberađe i okolnih sela prekjuče su se radovali i predstavi glumaca niškog Lutkarskog pozorišta na čelu sa Draganom Tričkovićem. Dečije pesme iz zbirke" Radovanje i igranje" su recitovali autori Radoslav Vučković, Violeta Jokić i Zoran Vučić. Tu su bili i predstavnici Učiteljskog društva iz Niša, Staniša Kostadinović, Jasmina Popović-Golubović i Slavoljub Mitić koji su đacima uručili knjige i slikovnice.
Na ulasku u selo dok provejava sneg zatičemo klince kako se grudvaju i zainteresovano gledaju u goste. Pomilovani po glavi, stidljivo nam rukom pokazuju gde je put prema školi. Oko sela snegom prekrivena brda. Pojedini se pitaju na šta sve nailaze đaci-pešaci koji tuda svakodnevno prolaze?
O tome nam priča učiteljica Jasmina Tasić koja u isturenom odeljenju u selu Radinjince obrazuje šest đaka od prvog do četvrtog razreda. Dok objašnjava, "njena šestorka" je neprestano povlači za rukav pokušavajući da joj saopšti "nešto tajnovito". Najuporniji je bio
- Naša školica u Radinjincima je kao neka porodica. Svakodnevno se viđamo i pored učenja pričamo o svemu. Oni samo na nekoliko televizijskih programa spoznaju svet što nikako nije dovoljno. Učim ih svemu da kada odu na dalje škole ne budu "slepi kod očiju". U ovim zimskim danima se posebno bojim da pri dolasku u školu ne naiđu na vukove što se dešavalo - kaže nam ova simpatična učiteljica za koju smo po mladolikom izgledu, u početku, mislili da je učenik osmog razreda.
Na pitanje šta joj najviše nedostaje, odgovara kratko. -"Đaci". Dodaje da su joj potrebna učila za konbinovanu nastavu jer su svi učenici, bez obzira na razred, u istim klupama i u tim prilikama je "malo teže" uskladiti nastavne programe za svakog ponaosob. U razgovor se uključuje i direktor OŠ"Svetozar Marković", Dragan Ćirić.
- Sve skupa sa ovom zgradom i školskim ispostavama imamo 85 osnovaca. Nekada je ova ustanova brojala oko 500 đaka. Natalitet je značajno opao, ali se borimo da održimo "srpsko prezime" na ovim prostorima. Inače, ima dosta učenika od prvog do osmog razreda koji dnevno i do pet kilometara pređu da bi stekli znanje. Velikim naporima smo uspeli da nabavimo učila. Dugujemo veliku zahvalnost ovim Nišlijama koje nam svesrdno pomažu da prebrodimo probleme - kaže nam Ćirić za koga kasnije saznajemo da je nekada bio učitelj-pešak. Pesnik Rusomir Arsić nam priča na koji je način pokrenuta akcija "Školama na ivici opstanka" u kojoj Ćirić ima zapaženu ulogu.
- Još 1998. godine, grupa entuzijasta iz Niša je čula da jedan učitelj iz sela Donje Krnjine prelazi po dvadeset i kusur kilometara dnevno da bi držao časove jednom đaku. Raspitali smo se o tome i saznali da Ćirić podučava Valentinu Lilić iz sela Berduj. Njeno intelektualni razvitak je tada bio na najnižem nivou. Nikada nije videla televizor ili slične stvari. Upalili smo džipove i krenuli u Berduj. Maloj Valentini smo tada pružili malo radosti, a to je bio i početak ove akcije - objašnjava nam Arsić. Dodaje da se ne malo puta u ovim akcijama susretao sa đacima koji su na konjima stizali do škola.
Tako je ekipa iz Niša, bar malo, uveselila zimske dane mališana iz Ljuborađe i okoline.
M. Smiljković
Sreda, 3. 12. 2003. Glas javnosti
U selima po Srbiji rade osnovne škole i sa samo dva učenika
Puna škola vrata
niotkuda đaka
U tridesetak sela koje su obišli učesnici akcije "Školama na ivici ostavka" nastavu pohađa ukupno oko -150 đaka!
Početkom 1998. godine u niškom dnevniku "Narodne novine" novinar Srbobran Rakić objavio je dirljivu reportažu o Valentini Lilić, đaku pešaku iz sela Berduj u opštini Babušnica. Uz svakodnevnih nekoliko kilometara pešice, ili na konju, mala Valentina je uredno pohađala školu i bila dobar đak. Priča je ganula niškog dečijeg pesnika Rusomira Arsića i on je rešio da polovinom februara iste godine poseti školu u Berduju, a uredno se najavio seoskom učitelju Draganu Ćiriću.
Ali, pesnik Arsić u Berduj nije krenuo sam, jer su mu se pridružili pesnik Dobrivoje Jeftić, nastavnik srpskog jezika iz OŠ "Bubanjski heroji" Jovan Živković, učitelj Miodrag Stanković Uča i novinar "Narodnih" Jovica Vasić. Berdujski susret sa samo četvoro osnovaca pretvorio se u "
Pištaljkom plaši vuka
Mala Valentina Lilić iz Berduja kod Babušnice objasnila je novinarima da uvek sa sobom nosi pištaljku da njome uplaši vuka, ako ga sretne na putu. A u Maloj Kosanici kod Kuršumlije Goran Miletić je pošao u školu godinu dana kasnije da bi "sačekao" brata Milana sa kojim će svakodnevno pešačiti iz 8 kilometara udaljenog sela Previtica.
U Ugljaru kod Zubinog Potoka učiteljica Gordana Filipović prosto je plakala od sreće "što ih je makar neko posetio". Na putu do Soptnice kod Gadžinog Hana, sneg je zavejao vozilo pa je put nastavljen pešice, tri kilometra kroz kijamet. A stoji činjenica da nikada niti jedan ministar prosvete nije zakoračio u neko od tridesetak sela iz ove priče.
Ekipa koja je posetila Berduj tog 19. februara 1998. godine bila je puna utisaka, pa je u povratku svratila i u OŠ"Svetozar Marković" u Ljuberađi i već na putu se rodila akcija pod nazivom "Školama na ivici opstanka". Arsiću, Stankoviću, Živkoviću i Vasiću, stalnim članovima ekipe, pridruživali su se mnogobrojni niški umetnici i drugi stvaraoci... Među prvima glumci niškog pozorišta lutaka Biljana Stojiljković i Dragan Tričković i pesnikinja Violeta Jović.
Niške "Narodne" postale su medijski pokrovitelj, a i novinarska ekipa koja je pratila akciju bivala je sve brojnija.
- Odlazilo se u pohode zabačenim školama u selima koja odumiru, puna srca, ali i sve punijih ruku, jer su nam se pridruživali i brojni sponzori, kaže za "Glas" pesnik Rusomir Arsić, inspirator akcije.
On dodaje da se od posete školi u Mačjoj steni u opštini Kuršumlija početkom februara 2001. godine ovoj akciji pridružila i britanska humanitarna organizacija "Save the children" koja je postala i glavni donator. Učesnici akcije su u početku sami finansirali svoja putovanja, ali sa rastom popularnosti i medijskim odjecima ove akcije, sve više niških firmi, ustanova i pojedinaca bilo je spremno da nam ustupe vozilo. A onda od početka ove godine i posete Vlaškom polju kod Knjaževca prevoz nam obezbeđuje Skupština grada Niša, kaže Arsić, dodajući da se jedino Ministarstvo prosvete "nije baš pretrglo" svojom podrškom ovoj akciji.
Iz akcije "Školama na ivici opstanka" rodila se i manifestacija posvećena dečijem literarnom i likovnom stvaralaštvu čiji je domaćin i organizator OŠ"Svetozar Marković" u LJuberađi. Ove godine se organizuje po četvrti put, a već je poprimila i međunarodni karakter.
Petogodišnjici akcije posvećena je i monografija pod nazivom "Tužna čitanka", koja je ovih dana zvanično promovisana u Nišu, a čiji je autor novinar Vesna Petrović.
- Ova "tužna čitanka" je i tužno upozorenje da nam "škole na ivici opstanka" pokazuju da smo i nacija na ivici opstanka" i da kroz nekoliko decenija možemo postati manjina u svojoj državi. A to zatiranje srpskog roda možda je najupečatljivije u jugoistočnoj Srbiji koju su najčešće u proteklih pet godina i pohodili plemeniti učesnici ove akcije, kaže Vesna Petrović u predgovoru monografije.
Ona dodaje da težinu danka našeg nemara prema selu pokazuje podatak da je u tridesetak škola koje su obišli učesnici ove akcije ukupno oko 150 đaka. A to je pet puta manje nego što ih je nekada bilo samo u Kruševici kraj Prokuplja (750), a u kojoj je inače ekipa ove akcije zatekla samo dva đaka, kaže autor "Tužne čitanke" u svom predgovoru.
Inače, nastavnik srpskog jezika Jovan Živković, posle posete školi u Kruševici, objavio je u novinama tekst pod naslovom "Puna škola vrata, niotkuda đaka"! A isti naslov mogao bi da važi i za sve ostale škole koje su pohodili učesnici ove akcije. Za školu kod Izvora u opštini Svrljig, koja je sa nekadašnjih oko 1000 đaka, spala na devet osnovaca. Ili za škole u Sopotnici kod Gadžinog Hana, Srećkovcu kod Pirota, Niševcu kod Svrljiga, Višeselu kod Blaca, Strelcu kod Babušnice, Marinovcu kod Zaječara...
Milorad Doderović
Нема коментара:
Постави коментар